Uopšteno o tumorima

Tumor je naziv za svaku abnormalnu skupinu tkiva, ili u širem smislu svaki otok ili izraslinu nastalu povećanjem tkiva ili organa usled bujanja ćelija, otoka tkiva zbog zadržavanja tečnosti, krvarenja, upale i sl. Razlikujemo benigne i maligne tumore.

Benigni ili dobroćudni tumori

Benigni tumori sami po sebi ne ugrožavaju život, osim ako svojim rastom ne ugrožavaju neki vitalni organ ili tkivo, ne daju metastaze i ne infiltriraju zdravo tkivo, već ga svojim rastom potiskuju, mogu prouzrokovati bolove i naštetiti normalnim telesnim funkcijama. Mogu se ukloniti operativnim zahvatom.

Maligni ili zloćudni tumori

Maligni tumor, zloćudna tvorevina ili rak vrsta je tumora koja ugrožava život pacijenta, jer prilikom širenja urasta u zdravo tkivo i razara ga, a širenjem putem limfe i krvi stvara presadnice ili metastaze u udaljenim organima.

Tri su glavne karakteristike malignog tumora:

  • Hiperplazija (povećan broj ćelija koje se dele)
  • Invazija tumora u susedna tkiva
  • Metastaziranje (prodiranje tumorskih ćelija u ostale delove tela, rast novih tumora koji su opasni za život)

Maligni tumor nastaje tako da jedna ćelija u organizmu izgubi sposobnost adekvatnog odgovaranja na signale koji kontrolišu njen rast, deobu i smrt. Nekontrolisanom deobom takve ćelije nastaje tumor.

Svojstvo malignog tumora je i metastaziranje. Metastaziranje je širenje bolesti iz jednog dela tela u drugi koji s njim nije direktno povezan. Kod tumora metastaziranje nastaje prenosom tumorskih ćelija krvlju i limfom. Upravo je metastaziranje ono svojstvo tumora koje ponajviše otežava lečenje i u velikoj je meri odgovorno za smrt onkoloških bolesnika. Metastazu će razviti samo najmalignije tumorske ćelije, tj. ćelije koje mogu preživeti sve faze metastatskog procesa: prodor kroz bazalnu membranu, ulazak u krvnu žilu, preživljavanje u krvotoku, izlazak iz krvne žile i započinjanje deobe kojom konačno nastaje sama metastaza (jedna od 10⁴ ćelija koje su probile bazalnu membranu i ušle u krvotok stvara sekundarni tumor ili metastazu). Metastaze imaju iste osobine rasta, širenja i razaranja organa kao i primarni tumor.

Kako bi mogao rasti, tumoru je potrebna i adekvatna prehrana. Do veličine tumora od 0,2-2 mm tumor se može snabdevati hranjivim materijama i kiseonikom iz okoline putem difuzije. Ako ne dođe do stvaranja vlastitih krvnih žila (angiogeneze), tumor prestaje rasti i ostaje u „mirujućem“ stanju. U toj je fazi deoba ćelija uravnotežena s odumiranjem tumorskih ćelija. Tumorska je angiogeneza proces stvaranja vlastitog sistema krvnih žila, koje tumoru omogućavaju prehranu, a time i rast. Na tom saznanju temelje se i neke vrste terapija raka u kojima se pokušava sprečiti stvaranje vlastitih krvnih žila tumora i tako sprečiti dopremanje hranjivih materija i kiseonika tumorskim ćelijama, što sprečava njegov dalji rast i širenje i podstiče odumiranje tumorskih ćelija.

Ukoliko se ne leče, velika većina tumora izaziva smrt. Terapije malignih bolesti su vrlo zahtevne, teško podnošljive, dugotrajne i skupe. Zloćudne ili maligne bolesti jesu, uz bolesti srca i krvnih žila, jedan od najvećih zdravstvenih problema današnjice. Rak je među vodećim uzrocima smrti u svetu, bez obzira na velika dostignuća u postavljanju dijagnoze i bolju terapiju. U svetu svake godine od raka oboli 11, a umre blizu 8 miliona ljudi. U Hrvatskoj godišnje oboli 25 000 ljudi, a umire 12.500. S rakom u svetu živi čak 25 miliona ljudi. Ako se ovakav trend nastavi, Svjetska zdravstvena organizacija predviđa da će, u razdoblju između 2005. i 2015. godine od raka umreti 84 miliona ljudi.

U Hrvatskoj je rak treća bolest po broju obolelih, a druga po broju smrtnosti. Prema statističkim podacima EU, Hrvatska je u Evropi na drugom mestu po broju smrtnosti od raka, iza njih su jedino Mađari. Glavni razlozi visoke stope smrtnosti u Hrvatskoj jesu starost populacije i činjenica da se rak u Hrvatskoj u proseku otkriva kasnije nego u Evropi. Takođe je bitna činjenica da je u Hrvatskoj najčešći rak pluća, koji ima visoku smrtnost, dok u većini drugih zemalja prednjače rak prostate i rak dojke, koji su izlečivi u visokom procentu.

Rak je bolest od koje se može umreti, ali s kojom se može dugo i kvalitetno živeti, a više od polovine bolesnika i potpuno izlečiti. Ukoliko se bolest otkrije i dijagnostikuje na vreme, i pravovremeno i adekvatno leči, izečenje je moguće. Možemo reći da su mnogi oblici raka lečivi, a neki i izlečivi ukoliko se otkriju u ranoj fazi.

Uopšteno o tumorima
Uopšteno o tumorima
Uopšteno o tumorima

NASTANAK TUMORA

Tumor ima monoklonalno poreklo, nastaje iz jedne ćelije koja izgubi sposobnost adekvatnog odgovora na kontrolne mehanizme koji u njoj postoje (mehanizmi koji kontrolišu rast, deljenje i smrt ćelije). Tada dolazi do njenog nekontrolisanog deljenja i množenja, pa nastaje rak.

Zdrave su ćelije programirane da u jednom trenutku svog života umru, a taj se proces zove “apoptoza”. Kod malignih ćelija takav je mehanizam iz nekog razloga isključen i zato se one dele beskonačno dok se ne stvori ogroman broj malignih ćelija u obliku tumora koji razara tkivo u kojem raste i ukoliko se ne leči u nekom momentu “metastazira”, tj. širi se se po telu formirajući nove tumore.

Danas se zna da su promene koje dovode do pretvaranja zdrave ćelije u malignu, genske i da su posledica ili nasleđa (ređe) ili dugogodišnjeg nakupljanja mnogostrukih oštećenja gena – mutacija. Zbog toga se i starost navodi kao jedan od predisponirajućih faktora za nastanak tumora. Možemo reći da su tumori zapravo „bolesti“ gena. U procesu ćelijske deobe „bolesni“ geni se umnožavaju i prenose u ćelije ćerke. Iako tumori nastaju kao posledica genetskih promena u jednoj ćeliji, sam nastanak i tok tumorske bolesti u velikoj meri zavise i od okoline tumorskih ćelija, koje čine susedne ćelije i vanćelijske strome, razne signalne molekule, imuni i hormonski sistem i još neki drugi faktori u organizmu i okolini.

Uopšteno o tumorima

FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK TUMORA

Samo 10% malignih obolenja rezultat je delovanja genetskih faktora, dok većina slučajeva nastaje pod uticajem našeg ponašanja i uticaja sredine.

Lekari često ne mogu objasniti zašto se kod jedne osobe razvije rak, a kod druge ne. Istraživanja pokazuju da neki faktori rizika povećavaju verovatnoću da će se kod osobe razviti rak. Brojne su teorije tokom razvoja nauke pokušavale objasniti nastanak i razvoj maligne bolesti, ali nijedna do sad nije u potpunosti dala objašnjenje. Sigurno je da se ne radi o samo jednom uzroku. Samo 10% malignih oboljenja rezultat je delovanja genetskih faktora, dok većina slučajeva nastaje pod uticajem našeg ponašanja i uticaja sredine. U novije vreme sve se više naglašava izuzetan značaj imuniteta (otpornosti) i opšteg stanja organizma. Utvrđeno je da će se zavisno od dužine vremena izloženosti faktorima rizika i posle latentnog perioda koji zavisi od genskog naslijeđa, godinama starosti, polu, imunom i opštem stanju organizma, te zavisno od životne okoline, rada, ishrane i navika, maligna bolest početi razvijati kada probije imunu barijeru osobe i dalje će se razvijati u skladu svojoj dinamici prema imunoj otpornosti organizma obolelog.

Faktore rizika za nastanak raka možemo podeliti u dve grupe:

Genetski faktori (nasleđivanje) podstiču nastanak određenih vrsta raka poput raka dojke, jajnika i raka debelog crieva.

Faktori okruženja – Mnoge vrste raka prouzrokovane su našim načinom života, prehrambenim navikama i okolinom kao što su pušenje, masna i nezdrava hrana, alkohol, debljina, nedostatak telesne aktivnosti razne vrste zračenja, zaraze (HPV virus, HIV virus, virusi hepatitisa B i C, Helicobacter pylori), zatim sve posledice industrijalizacije kao što su zagađenje vazduha, zemlje, vode, gubitak ozonskog omotača kao rizika za nastanak karcinoma kože i sl. Odgovarajuća promena u tim područjima nudi zaštitu od raka.

Glavni uzroci nastajanja raka po Međunarodnoj agenciji za istraživanje raka jesu:

  • Nepravilna i nezdrava ishrana
  • Pušenje
  • Kancerogena industrija
  • Virusne infekcije
  • Mutacije
  • Reproduktivni poremećaji
  • Alkohol
  • UV zračenje / sunce
Uopšteno o tumorima
Uopšteno o tumorima
Uopšteno o tumorima
Uopšteno o tumorima

SIMPTOMI KOJI UKAZUJU NA TUMOR

Simptomi koje pojedine vrste raka mogu izazvati u mnogočemu se razlikuju i često nisu specifični za određenu vrstu raka. Poseban problem je to što se simptomi, pogotovo malignih bolesti unutrašnjih organa, često osete kada je bolest već uznapredovala, kada je terapija složenija, dugotrajnija, a mogućnost izlečenja neizvesnija.

Zbog toga ovim putem još jednom apelujemo na potrebu redovnih preventivnih pregleda, što uključuje mamografski i ultrazvučni pregled dojki kod žena preko 40 godina, redovne ginekološke preglede sa obveznim PAPA testom, pregled prostate kod muškaraca preko 50 godina, pregled stolice na okultno ili nevidljivo krvarenje muškaraca i žena preko 50 godina života, pregled pluća kod pušača te godišnji sistematski pregled.

Ovde ćemo opisati najvažnije simptome koji mogu ukazivati na dijagnozu raka. Treba napomenuti da postoji i niz drugih simptoma koji mogu ukazivati na rak, ali i to da izostanak ovih simptoma ne znači i odsutnost raka. Ovi simptomi su najčešće posledica nekih drugih bolesti, ali zbog sigurnosti ih treba proveriti kako bi se isključila svaka sumnja na postojanje raka ili ukoliko se dijagnoza raka potvrdi da to bude u što ranijem stadijumu bolesti kada su i mogućnosti izlečenja veće.

RANE: Ukoliko se pojavi rana koja nije nastala usled neke ozlede ili povrede, a ne zarasta i ne povlači se, može upućivati na rak . Rak kože i usta može se pojaviti u obliku rane. Posebnu pažnju na postojanje ranica u ustima trebaju obratiti pušači. Lekaru treba pokazati svaku sumnjivu ranicu na koži, ukoliko ne nestane za nedelju dana!

MLADEŽI I BRADAVICE: Mladeži i bradavice koji počnu rasti ili menjati izgled, krvariti, svrbeti, ljuštiti se, mogu biti znak pojave raka. Promene na mladežima su opasne i ne treba ih zanemarivati. Najbolje je samopregledom kontrolisati mladeže i pratiti njihovo stanje. Zapamtite: svaka promena mladeža zahteva posetu lekaru!

ČVORIĆI ( KVRGE, IZRASLINE): Čvorić ili kvrga je često prvi znak koji ukazuje na rak. U nekim slučajevima čvorići mogu biti i bolni. Rak dojke se najčešće otkrije slučajno, tako što žena sama napipa čvorić. Čvorić u testisima može biti rak testisa, i to bez postojanja ikakvih drugih primetnih simptoma. Povećani limfni čvorovi na vratu, ispod ruku i u preponama najčešće su posledica neke infekcije, ali ukoliko povećanje limfnog čvora traje duže od mesec dana, a pregledom se ne nađu nikakvi objektivni uzroci povećanja, treba posumnjati na neko maligno oboljenje i uraditi biopsiju čvora.

PROMUKLOST: Promuklost koja traje duži period (preko mesec dana) može biti simptom raka u grlu i zahteva obavezan pregled otorinolaringologa. Promuklost je, na sreću, najčešće uzrokovana drugim bolestima, npr. infekcijom, ali je ne smemo zanemariti kao mogući simptom raka grla.

KAŠALJ: Kašalj je verovatno jedan od najčešćih simptoma zbog kojih ljudi posjećuju lekara, obično je posljedica neke infekcije, astme, pušenja, srčane slabosti i sl. Međutim, ukoliko se kašalj promeni, ukoliko se ne povuče u roku od mesec dana, to može biti i simptom raka pluća. Ako se u ispljuvku pokaže bilo kakav trag krvi treba odmah posetiti lekara.

POTEŠKOĆE S GUTANJEM: Trajne ili povećane poteškoće s gutanjem mogu biti znak koji ukazuje na rak jednjaka, želuca, grla ili rak u grudnoj duplji. Ukoliko traju duže od mesec dana obavezno treba posetiti lekara. Poteškoće s gutanjem su, ipak, u većini slučajeva prouzrokovane drugim bolestima, npr. upalom grla.

PROMENE VEZANE ZA STOLICU: Naizmenična pojava proliva ili zatvora, poteškoće i bol prilikom obavljanja velike nužde, tanka stolica, osjećaj da se niste stolicom potpuno ispraznili, mogu biti simptomi raka creva. Međutim takve poteškoće u toku kratkog perioda veoma su uobičajene i mogu biti prouzrokovane infekcijama i promenama navika u ishrani. Trajanje ovih simptoma zahteva pregled lekara gastroenterologa.

KRV U STOLICI: Simptomi raka debelog crijeva mogu biti i krv u stolici ili na toalet papiru nakon obavljanja velike nužde. Međutim, krv u stolici može biti uzrokovana i drugim bolestima kao što su hemoroidi, divertikuli (slijepi džepovi u crijevu) ili rasjekline (fisure) crijeva. Krv u stolici može biti i nevidljiva pa se kao posljedični simptom pojavljuje anemija. Postojanje anemije kod starijih ljudi zahtijeva pregled debelog crijeva kako bi se isključila zloćudna bolest.

KRV U MOKRAĆI: SKrv u mokraći može se pokazati na dva načina: kao krv u svom pravom obliku ili kao mokraća koja je malo crvenkaste boje, sve zavisi od toga koliko se krvari. Krv u mokraći može biti simptom raka bubrega ili bešike, ali se može pokazati i kod upale bešike, kamena i sl. Pregled treba obaviti i u slučaju poteškoća s pražnjenjem bešike, što može upućivati na benigno povećanje prostate ili rak prostate.

KRVARENJE IZ VAGINE: Krvarenje iz vagine koje se pojavljuje nakon klimaksa ili neredovno krvarenje pre klimaksa, mogu biti znak pojave raka materice ili glića materice. Isto tako, krvarenje prilikom seksualnog odnosa može biti simptom raka grlića materice. Neredovno krvarenje pre nastalog klimaksa može biti prouzrokovano i hormonskim poremećajima.

BOLOVI: Bolovi mogu biti simptom raka, npr. bolovi u trbuhu, iako su retko jedini simptom raka. Bol koji traje duže vreme, a ne može se objasniti nekim uobičajenim uzrocima mora se ispitati.

GUBITAK NA TEŽINI: Neobjašnjivi gubitak težine (oko 5 kg mesečno) koji nije uzrokovan nekim posebnim režimom ishrane, vežbom ili sl. obavezno zahteva pregled. Neobjašnjivi gubitak težine upućuje na rak dok se ne dokaže suprotno.

OPŠTI SIMPTOMI: Temperatura, umor, gubitak apetita ili nesvestica u periodu od nekoliko nedelja, mogu biti jedini simptomi raka. Ovi simptomi su sasvim uobičajeni kad su u pitanju mnoge druge bolesti, ali ukoliko se ovi simptomi nastave i traju u periodu od nekoliko nedelja treba posetiti lekara.

Uopšteno o tumorima
Uopšteno o tumorima
Uopšteno o tumorima
Uopšteno o tumorima
Uopšteno o tumorima
Uopšteno o tumorima